ТИЛИМИЗ – ҒУРУРИМИЗ
25 йилдирки, 21 октябрь – Ўзбек тилига давлат тили мақоми берилган кун мамлакатимизда
байрам сифатида кенг нишонланади. Бу ўз навбатида, она тилимизга бўлган чексиз ҳурмат, маънавиятимизга, миллатимизга бўлган юксак эътибор намунасидир.
Давлатимизнинг Бош Қомуси – Ўзбекистон Республикаси Конституциясининг 4-моддасида “Ўзбекистон Республикасининг Давлат тили ўзбек тилидир”, дея тилимизнинг давлат тили сифатидаги мақоми ҳуқуқий жиҳатдан белгилаб берилган, унинг мавқеи мустаҳкамланган.
Бугунги кунда эса тилимиз дунёга бўйлаяпти. Кўплаб миллат вакиллари юртимизга келиб, ўзбек тилини ўрганмоқда, турли тадқиқот ишлари олиб боришмоқда.
Шу кунларда барча таълим масканларида ўтказилаётган “Она тили ва адабиёт” фан ойлигида ўқувчилар онгу шуурига муқаддас тилимизга меҳр-муҳаббат, Ватанга садоқат, миллатлараро бағрикенглик каби юксак туйғуларни сингдиришга алоҳида эътибор қаратилаяпти.
Шаҳримиздаги 7-умумтаълим мактабида ҳам давлат тилини мукаммал эгаллаш, унда тўғри ва равон сўзлаш қонун-қоидаларини ёш авлодга ўргатиш мақсадида 9 нафар она тили ва адабиёт фани ўқитувчиси фаолият олиб бормоқда.
– Мактабимизда таълим жараёни икки тилда: ўзбек ва рус тилларида олиб борилади, – дейди мактаб директори Баҳодир Қудратов. – Болаларга ўзбек тилини ўргатиш билан бирга, улар онгига маданий меросимиз, миллий қадриятларимизга ҳурмат билан муносабатда бўлиш зарурлигини ҳам сингдириб борамиз. Ўқувчиларимизда инсонийлик, ватанпарварлик, олижаноблик туйғуларини шакллантиришда тилимизнинг ўрни беқиёсдир.
Мазкур илм даргоҳида ўқувчиларга она тили ва адабиёт фанидан сабоқ бериб келаётган Дилафрўз Тўраева, Дилором Тўқмуродоваларнинг янги педагогик технологиялар асосидаги дарс ишланмалари шаҳримиздаги таълим муассасаларида оммалаштирилган. Бугунги кунда ўқувчиларнинг тафаккур доирасини янада кенгайтириш, дарсдан бўш вақтларидан унумли фойдаланишларини ташкил этиш мақсадида биргина ушбу фанлардан 6 та тўгарак фаолият кўрсатиб келмоқдаки, улар ўзбек тилининг жозибаси, гўзаллиги, бойлиги ва бетакрорлигини янада кенгроқ ўзлаштиришга замин яратмоқда.
Она тилини муқаддас билган эл ҳамиша кимлигини англаб, ўзгаларга англатиб яшайди. Президентимиз Ислом Каримов “Юксак маънавият – енгилмас куч” асарида таъкидлаганидек, жамики эзгу фазилатлар инсон қалбига, аввало, она алласи, она тилининг бетакрор жозибаси билан сингади. Она тили – бу миллатнинг руҳидир.
А.Бўриев
Agarda Siz maqolada xatoni uchratgan bo‘lsangiz, unda matnni belgilab, (CTRL + ENTER) tugmasini bosing va sayt administratoriga xabarnoma jo‘nating.
mavzuga doir o‘xshash maqolalar:
Davlat boshqaruv organlari rasmiy saytlari
- Adliya boshqarmasi
- Sog'liqni saqlash boshqarmasi
- Xalq ta'limi boshqarmasi
- O'rta maxsus kasb-hunar ta'lim boshqarmasi
- Viloyat qishloq va suv xo'jaligi boshqarmasi
- Statistika boshqarmasi
- "Yermulkkadastr" xizmati
- "Navoiy dori-darmon"
- Kasaba uyushmalari tashkilotlari birlashmasi
- Sinov va sertifikatlashtirish markazi davlat korxonasi
- "Qizilqumtcement" OAJ
- Navoiy davlat konchilik instituti
- Navoiy davlat pedagogika instituti
- Navoiy tog'-metallurgiya kombinati
- Arxiv boshqarmasi
- "Kamolot" YOIH
- "Navoiypaxtasanoat" XAB
- Navoiy xalqaro aeroporti
- Navoiy elektr tarmoqlari
- "Navoiazot" OAJ
- Viloyat davlat veterinariya boshqarmasi
- "Navoiy issiqlik elektr stantciyasi" OAJ
- Navoiy viloyati "Qishloqxo'jalikkimyo" XAJ
- GUP "Navoiy neftebazasi"
- Mehnat boshqarmasi
- Madaniyatva sport boshqarmasi
- Davlat raqobat boshqarmasi
- Arxitektura boshqarmasi
Mashhur maqolalar
Davlat organi saytlari
- O‘zbekiston Respublikasi hukumati portali
- O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti axborot xizmati
- O‘zbekiston Respublikasi Oliy Majlisi sayti
- O‘zbekiston Respublikasi Oliy Majlis Senati sayti
- O‘zbekiston Respublikasi Kasaba uyushmalari federatsiyasi portali
- Navoiy viloyati hokimligi
- O‘zbekiston Respublikasi Oliy sudi sayti
- O‘zbekiston Respublikasi qonun hujjatlari milliy bazasi
Интерактив хизматлар хакида эшитганмисиз ва улардан фойдаланганмисиз?
Ха, фойдаланганман
Йук, улар хакида эшитмаганман
Нима у?
Ушбу хизматларни хаётга кенгрок татбик этишса
Интернетдан фойдаланмайман
Veb-sayt bo`yicha mas`ul